Шта је факторинг?

Битка против неликвидности једна је од најчешћих битака које се воде на овим просторима. Мала и средња предузећа је добијају на најпогубнији начин за привреду - тако што се одричу раста.

Истраживање које је спровео USAID Пројекат за боље услове пословања на више од хиљаду предузећа показује да фирме око 70 одсто својих услуга и производа пласирају на локалном тржишту, док само 11,6 одсто фирми покрива тржиште целе Србије. У разговорима власници предузећа наводе да је само познати купац сигуран купац, односно да ширење ван свог града веома подиже ризик наплате. Мала и средња предузећа имају и додатни изазов када је у питању борба са неликвидношћу - како добити кредит? Она најчешће немају да понуде одговарајући колатерал, нити њихов бонитет одговара захтевима банака.

Решење захтева поглед са стране - ако предузеће није идеалан клијент, какви су његови клијенти? У томе лежи основна предност факторинга. Код овог правног посла битан је квалитет потраживања, односно квалитет онога ко предузећу дугује, а не самог предузећа. Кредитни бонитет фирме, мада није неважан, има секундарни значај код факторинга. Факторинг је нарочито погодан за предузећа која имају добре програме и квалитетне купце, али која, са друге стране, немају довољно обртног капитала да финансирају дуге рокове наплате, а ни довољну финансијску снагу да би се задуживали на финансијском тржишту под повољнијим условима.

Факторинг је присутан у Србији од 2005. године, што је релативно касно у односу на друге земље у окружењу. У последње три године, услед економске кризе и драстичног погоршања ликвидности у реалном сектору, евидентна је појачана тражња за факторингом. По подацима Секције за факторинг при Привредној комори Београда укупан промет факторинга износио је 611,5 милиона евра у 2010. години, што је раст од 40 одсто у односу на 2009. годину, а скоро четвороструко већи обим промета у односу на 2007. годину. У структури оствареног обима доминирао је домаћи факторинг, док су према гранској структури промета највеће учешће имале фармацеутска индустрија, грађевинарство, информационе технологије и телекомуникације и прерађивачка индустрија. У 2011. години остварен је промет у износу од 926 милиона евра.

Премда се некоме ово може учинити као показатељ широког коришћења факторинга од стране домаћих предузећа, у већ поменутој анкети само 4 одсто предузећа каже да користи факторинг, док је поређења ради промет факторинга у 2011. години у Белгији износио 38.204 милиона евра, у Хрватској 2.269 милиона евра, у Грчкој 14.731 милиона евра.

Упркос несумњивој потреби за финансирањем, факторинг до сада није био широко разматран као алтернатива постојећим финансијским механизмима. Разлог лежи у непознавању природе ове трансакције, као и у законској регулативи која није створила амбијент за његову пуну примену.

Шта је уопште факторинг?

Факторинг представља облик финансирања на бази уступања потраживања за фактурисану и испоручену робу. Поменуто потраживање је краткорочно и недоспело. Факторинг може бити са или без регреса. У првом случају подразумева се да је фактор преузео ризик наплате потраживања на себе, док то код факторинга са регресом није случај.

У самом послу постоје три стране: наше предузеће, већ поменути фактор и купац наше робе/услуга. У случају да су нам потребне паре пре доспећа потраживања, наше предузеће се може обратити фактору. Фактору се предаје документација о потраживању између нас и нашег купца. Фактор нам исплаћује аванс, често до 90 одсто номиналне вредности фактуре. По доспећу потраживања, наш купац врши плаћање фактору који нама уплаћује остатак новца. Цена факторинга садржи две ставке: факторинг провизију, која је проценат номиналне вредности фактуре и која се одбија када нам фактор уплаћује аванс, и факторинг камату, која се обрачунава по уговореној стопи на износ финансирања од момента коришћења средстава до извршења наплате од купца.

Развој факторинга, подстакнут адекватном регулативом на којој се тренутно ради и подизањем знања малих и средњих предузећа, утицаће на бољу ликвидност, унапређење управљања потраживањима, као и бољу кредитну способност предузећа.

У развијеним земљама, факторинг је само један од видова подршке предузећима. Мала и средња предузећа у Србији морају да имају сву подршку, ако очекујемо да буду носиоци економског развоја, а не зависни од њега. Јер напослетку, њихова битка је битка свих нас.

Аутор текста је  др Ана Јоловић, руководилац Тима за развој финансијских тржишта USAID BEP

Текст преузет са сајта Привредне коморе Србије.

.