Преузмите: Профил заједнице општине Неготин
Преузмите: Профил општине Неготин - извор података: ДевИнфо
Корисни линкови:
Субвенције у пољопривреди
Управа за аграрна плаћања
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

IPARD Програми

Пољопривредно земљиште

Пољопривредне површине захватају 70.338,1575  ха, од чега су 61.119,3460 ха обрадиве површине.Пољопривредно земљиште у државној својини износи 8290,7827 хектара.

Општина је богата плодним пољопривредним земљиштем. Под пољопривредним површинама је око 65% укупне територије Општине, у чијој структури изузетно доминирају оранице, затим пашњаци и површине под виноградима и воћњацима.  Погодности за мелиорацију доприносе могућем ефектуирању производње. Један од најјачих идентитета подручја је производња вина. Од друге половине 19. до средине 20. века, винарство је чинило једно од основних делатности становништва, узроковано изузетно повољним климатским карактеристикама (број сунчаних дана), квалитетним сортама винове лозе и доброг познавања процеса производње и повољном географском положају (могућност транспорта вина Дунавом). Данас се овакав вид активности задржао у њеном Тимочком делу и, захваљујући типичном етно амбијенту и традиционалном начину обраде, постао туристичка атракција (неготинске пимнице). Модерна производња је у подунавском делу Општине (Михајловачко виногорје) са тенденцијом развоја и пробоја на шире, национално окружење.

Пољопривредно земљиште као природни потенцијал  представља компаративну предност општине Неготин.

Анализа и оцена стања квалитета земљишта

Подручје општине Неготин се одликује веома хетерогеним геолошким саставом. Због разноврсности геолошке подлоге, заступљене су и различите врсте земљишта. Према педолошкој карти басена Тимока, на територији оштине Неготин, најзаступљенији тип земљишта је смоница, и то на територији села Душановац, Самариновац, Прахово, испод села Кобишница и Буковче, између села Михајловац и Слатина, као и на деловима територије других села. У околини града Неготина и села Милошево, Кобишница, Буковче, па све до Тимока и Дунава, заступљена је ритска црница која је образована на остацима ритова и бара. Пескуша је заступљена на Кобишничком платоу, на територији села Радујевац и Прахово, а алувијални наноси директно прате речне токове. У брдскопланинском подручју су заступљена смеђа кисела и лекивирана земљишта, и у мањој мери псеудоглеј. Најпродуктивније земљиште је смоница, што значи да је територија општине Неготин веома погодна за пољопривреду.

Према подацима Завода за пољопривреду у Неготину, урађених лабораторијских анализа земљишта, дошло је до укупне промене плодности земљишта на овој територији. Евидентно је стално опадање садржаја хумуса, кречњака и основних макро и микро елемената као и велико закишељавање земљишта.

Земљишта на територији општине Неготин у мањој или већој мери су деградирана различитим природним и антропогеним процесима.

У многим деловима неготинске општине неправилна обрада земљишта, лош избор пољопривредних култура, форсирање усева који се окопавају на нагнутим теренима, крчење шума као и многи други фактори довели су до ерозије  земљишта. Ерозијом се односе велике количине најплоднијег земљишта, смањује његова продуктивна способност, а погоршавају постепено и климатске прилике и угрожава животна средина.

Специфична врста природне деградације земљишта у Неготину је и површина коју покрива тресетиште. Иако је ово веома плодно земљиште по хранљивом саставу, због честог самопаљења долази до потпуне деградације. До самопаљења долази због неусклађеног система наводњавања и одводњавања, односно као последица исушивања Неготинског рита.

Најзначајнији антропогени фактор који доводи до загађивања земљишта јесте хемијска индустрија, тј. ИХП Прахово. Земљиште се загађује седиментацијом загађујућих материја које се емитују у ваздух из технолошког процеса, али много више разношењем пиритне изгоретине са депоније у Прахову као и процеђивањем атмосферских вода са депоније фосфогипса. Осим земљишта под депонијама, као последица руже ветрова загађен је и околни простор, и то првенствено пољопривредно земљиште катастарских општина Прахово и Радујевац, а делом Самариновац и Србово. Понекад загађење има и трансгранични карактер, јер се ветром преноси на суседно погранично подручје Румуније и Бугарске.

На територији општине Неготин не врше се систематска испитивања квалитета земљишта. Повремене анализе земљишта спроводи Завод за пољопривреду Неготин, на захтев физичких лица и пољопривредних газдинстава.

Генерална оцена квалитета земљишта на територији општине Неготин може се извршити на основу резултата мерења спроведених током 2005. године у оквиру макропројекта „Контрола плодности и утврђивања садржаја опасних и штетних материја у земљиштима Републике Србије“, који је финансирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије а реализовао Институт за земљиште у Београду, у сарадњи са Пољопривредним факултетом из Земуна – Катедром за пестициде и Катедром за агрохемију и физиологију биљака. У 2005. години реализована је пета фаза овог пројекта, која је обухватила анализе 1007 узорака земљишта на територији Источне Србије (који репрезентују површину од 1.007.000 hа).

На територији општине Неготин највише узорака прекорачује максимално дозвољене вредности у погледу садржаја никла.  Високи садржаји укупног никла нађени су на различитим типовима земљишта. Потенцијално штетне концентрације хрома се јављају ређе, и најчешће на локалитетима код којих постоји загађење никлом (подножје Дели Јована). Високи садржаји бакра нађени су на три локалитета у источном делу општине, при чему је на крајњем југоистоку на једном локалитету у долини Тимока забележена и повећана концентрација бакра и арсена. Повећани садржаји кадмијума забележени су у једном узорку у долини Јасенице.

Шуме и шумско земљиште

Општина Неготин је богата лековитим биљем и шумским плодовима. Сакупљање, гајење и прерада лековитог биља и шумских плодова је развојна могућност општине коју треба искористити у наредном периоду.

Око једне трећине површине неготинске општине покривено је шумом. Од укупне површине под шумама, над 4.807ха газдују „Србијашуме“, преко Шумске управе Неготин, Шумског газдинства „Тимочке шуме“ из Бољевца, док су на 23.222ха шуме у приватном власништву (укупно око 38% територије Општине). Постоји тренд повећања површине под шумама због депопулације села и напуштања пољопривредне производње.

Површине под шумама су углавном концентрисане у западним и северозападним брдским деловима територије. Највиши делови су обрасли буковим шумама, док се храстови налазе у обраслим деловима испод букових. Шикаре граба и храста честе су на плитким и сувим земљиштима, а на најсиромашнијим супстратима се налазе шуме црног граба и црног јасена. У низијским деловима терена, на просторима честог меандрирања Дунава у прошлости, очувани су остаци шума врбе и тополе. Без обзира на то да ли је функција шума производна или заштитна, може се рећи да постоји велика разноликост у погледу врста дрвећа на овој територији. Такође, у склопу ливадске вегетације присутан је велики број врста лековитог биља, односно врста које представљају сировину за производњу лекова и козметичких препарата (пелен, велебиље, хајдучица, камилица, кичица, кантарион...). У неким сеоским подручјима постоји традиција у сакупљању ових сировина, али се осећа недостатак прерадних капацитета (сушара или погона за екстракцију) и институционално уређивање ових делатности.

.