Састанак: "Пољопривреда у години предузетништва"

У организацији Општине Неготин, протеклог викенда одржан је састанак са темом “Пољопривреда у години предузетништа”.  Састанку су поред представника локалне самоуправе присуствовали и независни народни посланик у Скупштини Републике Србије, професор Миладин Шеварлић, представници дијаспоре, РАРИС-а, општина из окружења и бројних удружења из општине Неготин. 

Присутне је поздравила мр Даниела Пејчић,члан општинског већа за образовање и дијаспору, која је укратко и презентовала реализоване програме и пројекте  Општине Неготин у последње три године. На састанку се разговарало о досадашњим искуствима људи из дијаспоре који су инвестирали у општини Неготин и о евентуалној будућој сарадњи.

„Знате да је веома тешко доћи до средства да бисмо нешто у општини урадили, али још увек има вољних људи који желе да улажу у свој родни крај. Састанак је под именом Пољопривреда у години предузетништва, јер сматрамо да, ако ставимо акиценат на пољопривреду, да ћемо ове године нешто успети и да урадимо. Планирамо да и у наредним годинама сарадјујемо са овим људима, који још увек желе да улажу овде. То су људи који су отишли пре двадесетак година у иностранство, који су стекли свој капитал и који имају могућност да улажу у свој крај.  Имамо сасвим солидну комуникацију са дијаспором, не желе наравно сви да комуницирају са нама, јер кажу да немају поверења, међутим последњих година видимо да се људи прилагођавају овом систему и комуникација је све боља.

Дејан Стефановић, члан општинског већа задужен за пољопривреду представио је кључне активности и резултате Општине Неготин  из области пољопривреде, а о својим искуствима у предузетништву у Србији и општини Неготин, говорио је  Саша Недељковић, привредник, оснивач и директор НТС СYСТЕМС и НТС ФООД и власник једног од најмодернијих воћњака у овом делу Србије. Он је истакао да је занимљиво и са пореске стране примаљиво инвестирати у Србији и да и поред свих проблема са којима су се сусретали, добром организацијом може да се реализује било који озбиљан пројекат. Он је истакао да је комуникација са локалном самоуправом била на високом нивоу, али да је проблем преобилна папирологија и компликоване процедуре. 

„Дошли смо на идеју да инвестирамо овде, зато што мислимо да Неготинска Крајина пружа доста могућности за улагање, посебно у пољопривреди и да то улагање може да се исплати. На основу концепта, који смо имали, у овом случају су у питању јабуке, направили смо буџетни план који је показао да може, наравно не у првој години већ у конктинуитету, да се исплати ово улагање и да можемо да повратимо новац који смо уложили. Реално, највећи проблем за инвеститоре је недостатак информација које би нама који дођемо из иностранства и желимо да инвестирамо олакшале да самослатно покренемо неки посао. И поред добре комуникације са општином ми смо морали од почетка до краја инвестиције сами да се сналазимо како смо умели, јер нисмо познавали законе и процедуре“.

О искуствима и плановима удружења “Екопарк” Јабуковац говорио је Ален Вујић, представник удружења, а своја запажања о ситуацији у  пољопривреда у Србији изнео је професор Миладин Шеварлић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду И народни посланик. Он је посебно похвалио општину Неготин, што је у години предузетништва организовала овакав састанак. Такође је истакао да је веома значајно што су на састанку представљени и примере добре праксе, јер ми нажалост имамо лошу навику да истичемо проблеме, а никад и примере добре праксе који треба да служе као путоказ другима шта и како могу да ураде. У свом излагању посебно је истакао значај удруживања.

„Оно међутим што је карактеристично за целу Србију, па и за општину Неготин је што не схватамо потребу удруживања и што мислимо да појединачним инвестирањем можемо начинити велики искорак у циљу превазилажења економских проблема у којима се налази наша земља у периоду транзиције. Ја сматрам да се произвођачи морају удруживати да би заједнички, без обзира колико су појединачно велики,нису довољно велики да буду озбиљни играчи ни на локалном тржишту, а камоли на националном, а о међународном да и не говорим и зато се морају удруживати, да под једном робном марком пласирају производе и да правимо капацитете који су економски одрживи у односу на капацитете који постоје у земљама Европске уније. То значи да хладњача не може да се гради без 5 000 тона па навише, да приликом подизања засада морамо се договорити о сортама јабука у складу са тржишним истраживањима, да морамо тежити да добијемо што већи удео финалних производа у структури производње, јер на тај начин упошљавамо и нашу радну снагу и све друге капацитете и оно што је најбитније на тај начин постајемо тржишно препознатљиви, јер извозимо под нашим робном марком, а не извозимо сировине које други прерађују, пакују и пласирају као своје производе без икакве тржишне препознатљивости  Србије. Карактеристично је то за воће и поврће,  па и за житарице. Оно што мало људи зна, Србија је друга у Европи по производњи соје која није генетски модификована, десета у свету по производњи не модификованог кукуруза, а имамо једну од најнеразвијенијих сточарства у Европи. Могли бисмо само на бази ове две сировине, које извозимо у ринфузу, да унапредимо сточарску производњу и финализујемо  производе од млека и меса са препознатљивом робном марком без ГМО. Неготин је специфича општина, која се налази на граници са две државе које су чланице ЕУ и она може користити предприступна средства и ту лежи већа шанса за инвестирање него у неким другим општинама“. 

По завршетку састанка учесници су посетили и засад јабука НТС ФООД у Кобишници.