Четвртак, 30. Аугуст 2012.

Инвестиције

Изазови регионалног економског развоја


Преузмите: Брошура ПКС "Србија - ваш пословни партнер"  (5MB)

Преузмите: Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција


 "Ако планираш за годину - посеј пиринач,

  ако планираш за десет година - посади дрво,

  ако планираш за читав живот - школуј људе"

                                            Кинеска пословица

 

Држава Србија је потенцијални кандидат за чланство у Европској унији и налази се на друштвеној и економској прекретници која доноси нове прилике и нове изазове. Та прекретница захтева сагледавање властитих друштвених и економских предности, али и утврђивање недостатака и слабости које нас спречавају у потпуном искориштавању прилика које се отварају пред српском привредом и друштвом.

У Републици Србији је присутна изражена депопулација одређених подручја, с једне стране, и велика концентрација становништва и привреде у тек неколико градова, с друге стране. Таква кретања имају негативне последице у економској, социјалној,  просторној и еколошкој сфери. Tимочка Крајина, а поготову општина Неготин, класичан је пример депопулације становништва као последица гашења бројиих привредних капацитета.

Према индексу развојне угрожености, однос између најразвијенијег и  најнеразвијенијег округа је 1:7, а однос између најразвијеније и најнеразвијеније општине је 1:15. Међутим, још озбиљнији проблем представља свеукупно заостајање Србије у односу на просек Европске уније, те је просечни БДП по глави становника у Србији 2006. године износио тек 3.273 евра.

 

Изазови

 

Стратешко опредељење Републике Србије које подразумева улазак у Европску унију и прихватање њених стандарда у свим областима живата, подразумева и праћење и прихватање стратешких докумената уније. У документу "Реформа буџета, промена Европе" из 2007.године идентификовани су изазови с којима ће се Европа и њени региони суочити у блиској будућности, а то су: глобализација, демографске промене, климатске промене и сигурни и одрживи извори енергије.

Глобализација

Глобализација као процес доноси предност оним економијама чије су компаније заступељене на великим тржиштима и у позицији су да се лакше изборе са конкуренцијом. Позитивни ефекти се огледају у повећању животног стандарда у виду нижих цена и већег избора производа. Међутим, глобализација услед повећања конкурентности доноси велике проблеме оним државама и регионима у чијој екномији преовлађују предузећа и компаније које своје производе и услуге пласирају сувише локално. У таквим државама и регионима глобализација доноси пад стандарда, поготову нискообразовним профилима. Република Србија, ако и цела источна и јужна Европа трпе последице глобализације и имају проблеме у привлачењу инвестиција, стварању и одржавању радних места.

 Демографске промене

Процењује се да ће популација у Европи у наредном периоду бити нешто смањена и поготову старија, што је, пре свега, последица нижег природног прираштаја и пораста животног стандарда. У периоду до 2020. године, раст становништва Уније ће бити знатно нижи у односу на друге регионе у свету. Истовремено, европски суседи на Блиском истоку и Африци, на светском нивоу, забележиће највећи раст становништва.

У периоду до 2020. године, биће забележено смањење радно способног становништва за 10%. У регионима Балкана, источне Немачке и Пољске очекује се смањење радно способног становништва за 25%, као последица ниског природног прираштаја и високе стопе миграционих токова.

Овако значајне демографске промене на регионалном нивоу често за последицу имају низак ниво привредног раста, пре свега због смањења радне снаге. Региони у којима дође до опадања броја становништва, како би избегли повећање социјалних разлика и сиромаштва, могу се суочити са проблемом финансирања основних добара и услуга, као што су здравствено и пензионо осигурање, становање, саобраћајна инфраструктура.

Са друге стране метрополски региони ће забележити прилив радно способног становништва и суочиће се са проблемом њиховог интегрисања на тржиште рада и у друштво као такво, као и са проблемом прилагођавања инфраструктуре у случају великог пораста становништва. Социјалне разлике у метрополским регионима биће велике услед високих трошкова живота. Све у свему, демографске промене ће продубити економске и социјалне неједнакости између региона и у појединим случајевима вршити притисак на животну средину.

Климатске промене

Решавање проблема климатских промена од виталног је значаја за будуће генерације. У дугорочном периоду, климатске промене ће проузроковати раст просечне температуре, промене у количини падавина, пораст нивоа мора и ерозије. У краткорочном и средњорочном периоду, климатске промене ће проузроковати пораст природних непогода (олује, пљускови, поплаве, високе летње температуре).

Готово трећина становника Уније, око 170 милиона људи, живи у регионима који су под ефектом климатских промена. Региони у којима се осећају највеће последице су региони Шпаније, Италије, Грчке, Бугарске, Кипра, Малте, Мађарске, Румуније и јужних делова Француске. Оваква ситуација је резултат промена у количини падавина и повећању температуре. Последице поплава нарочито су видљиве у Мађарској и Румунији. Нешто блаже последице се очекују у северној и западној Европи, осим приобалних подручја Северног и Балтичког мора, која су изложени ерозији услед подизања нивоа мора и екстремних временских непогода.

Климатске промене нарочито ће утицати на пољопривреду, шумарство, рибарство, производњу енергије, здравство и туризам, и захтеваће значајне инвестиције како би се спречиле и отклониле последице суша, пожара, ерозије, поплава и високих температура.

Извори енергије

Енергетика је неопходна за функционисање Европе. Све државе Уније суочавају се са изазовима климатских промена, повећањем зависности од увоза и виших цена енергије.

Енергетска политика Европе има за циљ одрживу, сигурну и конкурентну енергетику. Очекује се да се зависност Европске уније од увоза енергетских производа повећа са 53% од укупне енергетске потрошње у 2005. години на 67% у 2030. години. Очекује се да се увоз гаса повећа са 58% на 84% до 2030. године, а увоз нафте са 82% на 95%. Европска унија постаје све више изложена утицајима нестабилности цена енергетских производа на светском тржишту, као и последица постепене геополитичке концентрације резерви фосилног горива.

Друга димензија изазова у енергетици ће се састојати из напредовања ка економији заснованој на што мањем коришћењу фосилних горива, смањивањем емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште, кроз већу енергетску ефикасност и наглашенију улогу обновљивих извора енергије, као и развој технологија за мање коришћење фосилних горива, попут складиштења угљен-диоксида из ваздуха. Високе цене енергетских производа и раст цена фосилних горива утицаће на регионе вишеструко и зависиће од: структуре регионалне економије и њене енергетске ефикасности, структуре енергетских извора и потенцијала нефосилних извора енергије (обновљиви извори, нуклеарна енергија), доминирајућих модела транспорта и потенцијала за иновације.

Периферни региони који се налазе претежно у источним и јужним државама чланицама су нарочито осетљиви, због интерне и екстерне сигурности набавке, енергетске ефикасности економије и одрживости стања животне средине. Око трећине популације Европске уније живи у таквим подручјима.

Централно лоцирани региони, као што су, на пример, региони у Белгији и Немачкој, на средини су лествице по питању енергетске ефикасности, али са високим нивоом потрошње домаћинстава и релативно ниским нивоом одрживости стања животне средине. Трећина популације Уније живи у овим регионима.

Трећина становништва живи у најмање угроженим регионима. Ови региони су лоцирани у северној и западној Европи и показају снажан капацитет да се прилагоде потребама, услед сопствених извора енергије (Велика Британија и Холандија) или са структуром извора енергије која омогућава ниже емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште и мању зависност од произвођача електичне енергије из фосилних горива (Финска, Француска и Шведска).

 Где смо ми?

С једне стране, ако погледамо изазове пред којима стоје европски региони у периоду до 2020. године (глобализација, демографске промене, климатске промене и сигурни и одрживи извори енергије), и, с друге стране, профил и положај наше државе, будућност Србије савршено се уклапа у европску будућност. До 2020 - 2025. године Србија ће бити чланица Европске уније. 

Економска криза ће оставити последице на сиромашне земље, па и на Србију. У периоду од 1997. до данас Србија бележи смањење становнишва у износу од 3.2%. Поскупљење и нестанак фосилних горива, које Србија ионако не поседује у изобиљу, наметнуће и учинити економичнијим алтернативне изворе енергије. Глобалне климатске промене и њихове последице (немојмо да заборавимо скорашње поплаве и пожаре) све ће се више осећати.

Србија не може битно утицати на глобалне тржишне промене, али се може поставити на такав начин да ова кретања искористи. Стабилност, нова радна места, социјална укљученост и праведност могу да промене демографску слику Србије. Услед климатских промена, највероватније ћемо морати да мењамо структуру пољопривредне производње и водимо рачуна о нашим водотоковима, пијаћој води и води за наводњавање, као и о пошумљавању.63 Србија мора што пре кренути у освајање нових технологија, а нарочито оних већ развијених, које се могу код нас економично експлоатисати.

Док не постане чланица Европске уније, Србија треба да пажљиво прати како Европска унија креира своје будуће политике, али и како се САД, Русија, Бразил, Кина, Индија и друге државе припремају за наступајуће изазове, и да усваја примере најбоље праксе.

.

Текст је, уз мале измене, преузет из књиге "Регионална политика Европске уније као мотор економског развоја" аутора Огњена Мирића.

.


.

 

Najnoviji članci

PayPal пред вратима, али....
Скоро свака вест о PayPal-у, па и ова да ће од среде 08.10.2014. бити могућ пријем новца преко овог сервиса, изазива благу еуфорију у Србији. Ипак, чини се да је још рано за радовање. Из...

Понедељак, 06. Октобар 2014.

НАЛЕД: Нови конкурси
Објављени су нови конкурси на нашој online бази фондова: СТРАНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА • Европска комисија (ЕУСДР фонд) - СТАРТ Пројектни фонд за Подунавље • Европска комисија (програм...

Уторак, 09. Септембар 2014.

Нови број "Синергије"
  У Синергији: Све што знате и не знате о ЕУ Мајкл Давенпорт: Европски пут Србије Јелко Кацин: Политика „лако ћемо“ не води ка ЕУ Душко Лопандић: „Битке за...

Петак, 22. Аугуст 2014.
*}